четвртак, 30. октобар 2014.

PETAK 13





Hiljadu mu sreća i nesreća ovoga sveta, hiljadu mu verovanja ili ne verovanja stalno se susrećem sa ljudima koji veruju ili ne veruju u nekoga ili u nešto. Jedno od najčešćih verovanja ili neverovanja je verovanje u nesreću petka 13-og. Možda se niste zaustavili kad vam je crna mačka prešla preko puta, pokucali u drvo da ne ureknete, bacili so iza ramena, zaobišli merdevine, ali sigurno ste se uplašili petka 13-og i njegovog prokletstva. Joj, što ja ne volim taj petak, pogotovo kad petak 13. padne u petak. Bilo bi mi lakše kad bi petak 13. padao u subotu ili bar u četvrtak... Kao što kaže čuveni filozof Ilija Čvorović „Veorvao ili ne, loše ti se piše.“
Za razliku od mnogobrojnih drugih vrovanja, petak trinaesti bi mogao svoju nesrećnu sudbinu realno pronaći u Svetoj knjizi. Pitate se šta to ima u Bibliji što govori o nesretnosti ovoga datuma?
Dva su 'dokaza' krajnje neproverljiva. Kažu da je Eva ponudila Adamu jabuku na petak trinaesti, a istog je datuma Kain ubio Avelja. Naravno da to niko ne može da proveri. Poznato je i da su Isusa razapeli na petak trinaesti, što bi možda i bilo lakše za proveriti kada bi se znalo tačno koje je godine rođen Isus. Ali zbog menjanja kalendara tačan datum nije 100 posto utvrđen. Kad bi ga i utvrdili, po kom bi se tada kalendaru trebalo izračunavati? Današnjem, tadašnjem, katoličkom, pravoslavnom?
Broj trinaest je sam po sebi jako nesrećan u Bibliji, a njegova nesreća dolazi prvenstveno iz činjenice da je na poslednjoj večeri bilo trinaest zvanica (Isus i dvanaest apostola). Ali ovo je poprilično glupo objašnjenje uzmemo li u obzir da je Isusa i njegovih sledbenika većinu vremena bilo trinaest, a ne bi se baš moglo reći da je, osim poslednje večeri, ijedan njihov sastanak bio nesrećan, čak naprotiv.
Mnogi narodi ne vole broj trinaest, Turci su ga u jednom razdoblju gotovo izbacili iz svog jezika, avio kompanije nemaju trinaesti red u avionima, mnoge zgrade nemaju trinaesti sprat, ili lift ne vozi do njega, u nekim francuskim gradovima ne postoji kućni broj trinaest, umesto njega se koristi 12 ili 1212.  Kažu da zbog toga i godina ima 12 meseci mada ih je trebalo biti 13 ali su izbacili mesec limburg.
Za ljubitelje zavere francuski kralj Filip IV. je na taj nesrećni datum naredio da se uhapsi veliki meštar vitezova templara - iz kojih se razvilo društvo slobodnih zidara poznatih kao masoni. Smatra se da su, ogorčeni na taj datum, a kako ih ima u svim porama društva, nametnuli svoj gnev ostalim ljudima.
Verovanje se proširilo svetom i petak trinaesti se ustoličio kao najnesrećniji datum od svih. Na taj dan ne valja početi putovanje, oženiti se, zaljubiti, odlučiti o svojoj budućnosti. Mnogi čak na taj nesrećan datum i umru. Kako je to strašno...


Arkadije Jovanović

CRNA MAGIJA




Hiljadu mi apsolunih istina, vanvremenske pameti, starih i novih dokaza, drevnih mudrosti tako me nekad neki baksuz potera da mi nema ni napred ni nazad... 
Ovih dana mi baš ništa ne ide kako treba. Šta god hoću da uradim ne ide mi.
Kao što je čuveni flamanski slikar Franc Bekenbauer rekao: „Bolje jedan korak napred nego dva nazad“.
Nekad ne mogu da se pridržavam tih mudrih misli još mudrijeg flamanca... 
Nekad neće ni napred ni nazad, već stoji. To su dani kada čovek pomisli da je bolje da nije ustajao iz kreveta...
To su dani kada ti ništa ne ide od ruke. Kod nekoga su dani, kod nekoga meseci a kod nekog godine...
Ne znam šta se to tada dešava sa čovekom ali ljudi obično tumače da je ta osoba „pod magijom“...

Ja, između ostalog, proučavam magiju. Doduše, samo je proučavam dok je oduvek bilo raznih vidovnjaka, hodža, vračeva, astrologa, travara, salivača olova, baba, deda, supermena, blisko i daleko istočnih mudraca, afričkih vudua..., koji su lečili i leče od magije. Ti veliki poznavaoci ovostranog i onostranog su uvek u meni budili divljenje.
Ja teško mogu da shvatim te uzročno posledične veze koje ta bulumenta iscelitelja pronalazi,
Nije mi nikada bilo jasno kada nekom žena upražnjava vođenje ljubavi sa komšijom vračevi za to kažu da je ona pod magijom. Ili kada je nekoj ženi muž alkoholičar vidovnjaci kažu da je neko bacio čini na njega. Za drugoga koji vodi ljubav sa užim i širim komšilukom njegovoj ženi kažu da je to uticaj zvezda ili da je neko ispod praga njihove kuće zakopao neke nokte i dlake...  Ako se desi da nečije dete beži iz škole i ima loše ocene često se kaže da je u pitanju neki urok bačen na kuću. Ako ženi njen čovek sve pare potroši na kocki onda tu idu skuplji oblici lečenja.
Sedim ja tako i razmišljam gde sam ja u toj konstalaciji snaga. Kao što je rekao čuveni vidovnjak Vinston Marlboro Čerčil: „Ko ne vidi šta je ispred njega neka nabavi naočare.“
Ja ne znam da li je problem u tome što imam ili što nemam naočare ali imam mnoga pitanja za sebe. Čudno je to što rešavam  sve probleme čovečanstva ali ovo sa magijom je za mene prava magija...
Da li sam ja pod magijom kad mi nikako ne ide od ruke da napravim mini balon za tečnost od dve litre u koji stane četiri? Pitam se kakva je to mene magija spopala kad se desi da napravim fantastično prevozno sredstvo koje je šire od moje radionice pa ne mogu da ga isteram a uz to i zaboravim da smislim na kakvo će gorivo to vozilo da ide?
Kod kog iscelitelja da idem kad imam stomačkih problema jer sam pojeo tepsiju bureka sa sirom i još pola sa jabukama da zasladim?
Šta da radim kad ne mogu da nađem naočare, zaboravim da isključim ringlu, ne zavrnem slavinu, u pidžami krenem u prodavnici, ne mogu da rešim ukrštene reči, zaboravim šta sam zaboravio...?
Kako god to zvali baksuz, nesreća, problem ili zlo dolazi uvek kada ga ljudi najmanje očekuju. Vrata ulaza su uvek slabost ljudskog srca...
Neko je slab prema tuđim ženama ili muževima, neko prema rakiji, neko prema kartanju, ruletu a ja prema nauci...
Arkadije Jovanović

уторак, 28. октобар 2014.

ZAŠTO DA PEREMO RUKE?


PUTOVANJE KROZ VREME





Hiljadu mu vremenskih intervala i relativnosti vremena kako je ta relativnost čudna stvar... Sve je tako relativno...
Ako uzmemo na primer jedan vek, sto godina, kako je to relativno kratko vreme u odnosu na stvaranje sveta...
Ili uzmimo na primer jednu minutu, kako je to relativno dugo vreme ako imate brzopotezni problem sa stomakom i u wc morate brzo jer je pripelo a on je udaljen oko minut brzog hoda koji nikako da prođe a vi nikako da stignete...
Ili na primer kako su duge sekunde ako sednete na vreo šporet...

U naučnoj literaturi, naročito posle Ajnštajnovog otkrića da se vreme različito ponaša u raznim fizičkim sredinama, nastale su mnoge hipotenuze o mogućnosti putovanja kroz vreme. S obzirom da se vreme povezuje sa dinamikom kosmičkih zbivanja, misli se na mogućnost konstruisanja letilica bržih od fizičkih događaja, u kojima bi se moglo, gotovo bez ograničenja u smislu brzine i pravca, putovati nazad kroz prošlost, kao i u budućnost

Kao što je čuveni vremepolog Žil Vern rekao: „Nema sadašnjosti bez prošlosti, ni budućnosti bez sadašnjosti, ali šta ćemo danas za ručak...“.

Mnogi su pokušavali da naprave taj uređaj koji omogućava kretanje kroz vreme i zove se vremeplov.  U slučaju da je dobro napravljen, svesno upravljen i dirigovan, podrazumeva se da bi korisnik vremena imao punu kontrolu nad vremenom i njegovim tokovima. „Putovanje kroz vreme" bi omogućilo putniku da na izvestan način utiče na događaje koji su već prošli, a time posredno na one koji će doći. Mogao bi se, dakle, po volji menjati karakter prošlosti, što bi se nesumnjivo odrazilo na događaje u sadašnjosti i budućnosti, doprinelo bi da se izmene uslovi čak i u odnosu na naše vlastito postojanje! Ako putujete kroz vreme može da se desi da vi živite pre nego što ste rođeni i budete u vremenu kad se ni vaš deda nije rodio... Ili ako gledamo kraće intervale razmišljam šta bi se desilo ako bi vi pojeli tortu i onda se vratili u doba dana pre nego što se ona uopšte napravila – da li bi ona još bila u vašem stomaku?
Kao što vidite mene više zanima filozofski pristup tom problemu. Nemam ništa protiv da se bilo ko nadoveže na ovu temu, koja je i inače veoma opširna, a ja ću se koncentrisati na unutrašnju suštinu: šta je vreme, njegova suština, mišljenje filozofa o vremenu..., te šta je putovanje «kroz» vreme, da li ono traje, da li je trenutno, momentalno prebacivanje u vremenu i prostoru, sa definisanjem šta je prostor ...  
Širenje ove teme počeo sam sa teorijom koji pripremam, a zove se Srpska geometrija prostora, što znači, da vam pojasnim, da predmet koji hoćete da unesete kroz vrata mora biti ili uži ili niži od tih vrata a najbolje je oba... Ili, na primer, da bi sipali dva litra tečnosti u neku posudu ona mora da bude veće zapremine od dve litre ali može da bude zapremine i pet litara a nekada i više.
Da bismo putovali kroz vreme, trebali bismo imati mnogo napredniju tehnologiju od one koja nam je trenutno na raspolaganju, a čak i tada bismo naišli na naizgled nepremostive probleme.
Kao što je rekao moj školski drug Albert Ajnštajn: “Vreme je relativno relativno.“

A ja kažem, sekunda je sekunda, zato jer smo mi rekli da je tako. Dan je dan jer je to vreme za koje se naša planeta okrene oko svoje ose, dok se ne usvoji amandman na prethodno izrečeno. Na drugoj planeti, to bi sve bilo drugačije. Mašine nemaju koncept vremena. Sigurno da možemo napraviti mašinu koja uz pomoć kvarca i kristala simulira vremenski pomak, ali to je sve što ta mašina radi... simulira vremenski protok.
Kako napraviti mašinu koja meri vreme unazad?
Kako da kažemo kompjuteru, vodi me u 16. septembar 1972.?
Da li mašina traži da unesemo tačno vreme? 
Trebamo li biti tačni u minuti? Sekundi? Nanosekundi?
Da li vam je jasno o čemu pričam?
Meni baš i nije ali se trudim...
Ako vam se nešto razjasni javite i meni da ne trunem u neznanju...

Arkadije Jovanović

KAPIJA SRPSKOG MOZGA - ČIP KOJI ČITA MISLI




Hiljadu mu zupčanika, lanaca, prenosnih mehanizama koji čangrljaju u mozgu moje žene. Njoj nekada ne možeš objasniti ni ono objašnjivo a kamoli neobjašnjivo a nekada ne možeš skontati ni šta ona radi a kamoli šta misli...
Kao što je rekao Karl Marks rekao: „Mnogo kvoca a malo pilića voda“, ili što je u isto vreme, nezavisno od njega rekao Fridrih Engels: „Mnogo kvoca a malo jaja daje“. Sve se svodi na isto...

Razmišljajući o tom problemu sa svojom životnom saputnicom shvatio sam da treba izmisliti nešto što će omogućiti da čovek može da čita tuđe misli i upravlja elektronskim spravama a u isto vreme da drugi mogu da čitaju strogo određene čovekove misli.
Revolucionarni čip bi stvorio mogućnost kontrolisanja ljudi i objekata oko sebe korišćenjem isključivo svojih misli.
Čip u mozgu bi trebao "čita" misli i da ih šalje prema kompjuteru koji ih dešifuje uz pomoć uz pomoć specijalnog softvera što omogućava uključivanje televizora, menjanje programa te prilagođavanja jačine zvuka, uključivanje i isključivanje špreta, bojlera, veš mašine, muzičke linije, kompjutera...
Možete shvatiti kako bi lepo bilo da možete da vi pomislite „ženo, ja bih jedno pivce“ a ona to pročite bez da ste to glasno rekli i kaže „dobro“, a vi pročitate njene misli koje kažu „dembelanu, bolje da mi pomogneš pri spremanju kuće“ – tako odmah znate na čemu ste.
Ili vi udobno sedite zavaljeni ispred televizora i onda samo svojim mislima uključite ringlu na šporetu na koju je vaša supruga stavila kafu da se kuva a što ste joj mislima javili da uradi.
Ili još bolji primer je da kada vi mislite o jednom ukusnom sendviču koji bi ste pojeli i taman hteli da mislima to javite svojoj ženi ona stiže sa već napravljenim sendvičom jer je prethodno pročitala vaše misli.
Čip koji sam smislio sam nazvao „Kapija srpskog mozga“, a sastoji se od gotovo 100 elektroda, 100 dioda, desetak katoda, nekoliko anoda i još par desetina sitnica i trebao bi biti implantirano u mozak. Problem je u tom što nema tako glavatog čoveka u čiju glavu bi mogli da stavimo takav čip. Nije on puno težak, ne više od desetak kilograma ali puno površinski prostora zauzima relejna tabla koja služi kao višesmerna samorotirajuća antena koja bi trebala da bude minimalne površine jedan do dva kvadratne metra.... Upravo sam zaokupljen rešavanjem još tog jedinog problema koji je ostao polu-rešen.
Ali što bi rekao čuveni fudbalolog Dragan Džajić: „Sve što ima rešenje nije nerešivo.“
Dok to sve ne smislim i ne realizujem i dalje moram sam u prodavnicu po pivo za moju suprugu i multivitaminski sok za mene ali tek pošto usisam kuću i rasprostem veš posle kuvanja ručka...
Taj čip je spas...
Hmmm...

Arkadije Jovanović